Sklonište pod Vršinama

U ovih nekoliko mjeseci koliko sam član HPD Prenj 1933 rečenicu “Prenjati se mora!” sam čula nekoliko puta ali nisam shvaćala u potpunosti što ona znači. Igrom okolnosti svaki put kad bi naše društvo išlo na neki izlet na Prenj ja sam bila spriječena tako da je značenje ove rečenice za mene ostalo nepoznato. Sve do ovog vikenda.
Prije nekoliko tjedana najavljena nam je akcija snabdijevanja kontejnera pod Vršinama na Prenju drvima za zimu. Javila sam se da bih išla, iako od mene nema neke pomoći u smislu pilanja drva, al’ ako ništa mogu ih unositi i slagati.
Srećom društvo nam ima mnogo muškaraca koji su u punoj snazi i džentlmenski nastrojeni i koji su se također prijavili na zadatak.
Tako smo Zoka 1, Zoka 2, Nikola i ja krenuli u subotu ujutro s planom da tu akciju odradimo što je moguće bolje: ja kao brucoš, što se Prenja tiče, i njih trojica kao iskusni Prenjaši.
Zahvaljujem ekipi na fenomenalnom provodu i odgovorima na sva moja smislena i besmislena pitanja.
A jesmo li zadatak ispunili i kako smo se proveli možete pogledati na fotografijama u albumu.
A što se tiče naziva albuma i rečenice “Prenjati se mora” tu nema puno priče. Jedan pogled s Vršina na sve okolne vrhove Prenja je bio dovoljan da mi odgovori na sva moja pitanja i zašto baš Prenjati se mora.

Fotografije i tekst: Stanislava Borovac